Mileva u mladosti

Čudna je sudbina malene žene, koja je svojim umom prokrčila sebi put na najviše obrazovne ustanove svoga vremena, tada rezervisane skoro isključivo za muškarce. Mileva Marić Ajnštajn do pre 23 godine nije bila ništa više od fusnote u obimnim biografijama svoga supruga.

Svet je po prvi put postao svestan njenog doprinosa nauci tek 1987. godine, kada su prvi put objavljena Ajnštajnova privatna pisma, koja su konačno uperila svetlo ka ženi, koja je delila dar za nauku i ambiciju svoga supruga. Međutim, kao i njihov život, tako i intelektualni rad Mileve i Alberta, bio je isprepleten do najfinijih niti, da do današnjeg dana nije moguće razlučiti, koje ideje potiču od koga. Nažalost, ova činjenica često biva zloupotrebljena u korist Alberta Ajnštajna. Možda će slavni Ajnštajn morati da zahvali svoj uspeh svojoj prvoj supruzi i da konačno podeli svoju svetsku slavu?

Zgrada starog Instituta za Fiziku u Cirihu

Danas, kako se raštrkani delovi slagalice Milevinog života ponovo sklapaju u celinu, na površinu istupa slika mlade žene, koja je svojim intelektualnim mogućnostima iskakala iz svih društvenih normi tadašnjeg građanskog društva. Mileva je jednostavno rođena pogrešnog pola, u pogrešno vreme, da bi njen rad bio adekvatno priznat i vrednovan za života.

Mileva je rođena u Titelu, 1875. godine, kao najstarije od troje dece Miloša Marića i Marije Ružić – Marić. Prilikom porođaja iščašen joj je kuk, pa je zbog ove povrede čitavog života šepala. Kada je napunila 15 godina, njen otac je dobio posebnu dozvolu, da svoju ćerku upiše u srednju školu. Ova posebna dozvola bila joj je neophodna, s obzirom da je postala prvi ženski đak u školi. Svoje obrazovanje nastavila je na Univerzitetu u Cirihu, s obzirom da je Cirih bio jedno od izuzetno retkih mesta u Evropi, koje je upisivalo ženske studente. Započela je sa studijama medicine, međutim, vrlo brzo se prebacila na Politehnički Fakultet, koji se kasnije proslavio pod imenom Švajcarski Federalni Institut za Tehnologiju. Imala je 21 godinu i kada se upisala bila je peti ženski student na fakultetu. Tu je upoznala i svog budućeg supruga; čoveka, koji će promeniti tok nauke i misli.

Kuća porodice Marić u Kisačkoj ulici u Novom Sadu

Albertova porodica nije bila oduševljena Milevom. Bila je prestara za njega, s obzirom da je četiri godine starija, zatim, previše je čitala knjiga za žensko, a bila je i Srpkinja, što Jevrejskoj porodici Ajnštajnovih nije odgovaralo. Međutim, kako je privrženost između Alberta i Mileve rasla, njena akademska karijera je lagano propadala. U leto 1900. pala je na finalnim ispitima. Počela je da radi kao asistent u laboratoriji, i da se priprema za ponovno polaganje ispita, kada je otkrila da je u drugom stanju. Albert je u to vreme otputovao iz Ciriha. Zaposlio se u mestu Šafhauzen, nekih 35km od Ciriha i trudio se da kontakte sa Milevom svede na minimum. U kući Marićevih u Novom Sadu rođena je devojčica po imenu Lizerl. Ne postoje podaci da ju je Ajnštajn ikada video. Navodno, devojčica je vrlo brzo umrla od šarlaha.

Nastaviće se…

Za pihtije se uzimaju svinjske uši, noge, rep i ponešto kožice.

Svo meso dobro oprati i očistiti od dlačica.

Kuvati u povećem loncu. Na 2 kg mesa treba otprilike 4l vode. Radi boljeg ukusa staviti u vodu nekoliko čenova belog luka, nekoliko zrna bibera i soli po ukusu.

Kuvati na tihoj vatri. Ne dolivati vodu. Kada meso spadne sa kostiju i voda upola uvri, skinuti sa vatre. Kad se malo prohladi, skinuti mast sa površine, meso razdeliti u zdele, a čorbu procediti preko mesa.

Staviti na hladno mesto da se stegne.

Pihtije Vam preporučuje:

Prijatno!

]]> http://www.samsvojvodic.com/pihtije/feed/ http://www.samsvojvodic.com/palacinke-sa-plazmom/ http://www.samsvojvodic.com/palacinke-sa-plazmom/#comments Tue, 09 Mar 2010 09:40:26 +0000 bogdanka http://www.samsvojvodic.com/?p=1485

Potrebne namirnice:

• 200 gr mlevene plazme
• 100 gr suvog grožđa
• 3 kesice vanil šećera
• 5 kašika šećera
• 1l mleka
• Brašno
• 3 jajeta
• Džem od kajsija

Umutiti 3 jajeta, 1l mleka i brašno po potrebi, kako bi se dobila masa za palačinke, uz dodavanje malo soli i šećera. Palačinke ispeći da budu malo tanje.

Od plazme, suvog grožđa, vanil šećera i običnog šećera, uz dodatak mleka, umešati masu sa kojom će se filovati palačinke. Džem od kajsija razrediti sa par kapi mleka, tako da dobije gustinu preliva.

Palačinke nafilovati masom od plazme i preliti sa sosom od džema, a za dekoraciju se može staviti još i šlag ili rendana čokolada.

Palačinke sa plazmom i grožđicama Vam preporučuje:

Prijatno!

]]> http://www.samsvojvodic.com/palacinke-sa-plazmom/feed/ http://www.samsvojvodic.com/sremski-brankovici/ http://www.samsvojvodic.com/sremski-brankovici/#comments Fri, 12 Feb 2010 10:34:41 +0000 bogdanka http://www.samsvojvodic.com/?p=1471

Istorija prvi put beleži Frušku goru istovremeno sa ulaskom rimskih legija u Srem, koji je u to doba uporište Ilira. U vreme vladavine cara Proba krajem III veka, sa početkom gajenja vinove loze, Fruška gora se pominje nešto češće. Latinsko ime Sirmium Srem dobija u drugoj polovini X veka.

Porodični grb Brankovića

Od XII veka, dok je Srem bio pod Ugarskom vlašću, bilo je brojnih, ali neuspelih pokušaja da se osvoji ova teritorija od strane srednjevekovnih srpskih vladara. Jedino je kralj Dragutin Nemanjić ostvario izvesno uporište u Sremu. Tek 1404. godine, kada despot Stefan Lazarević postaje vazal ugarskog kralja, za uzvrat dobija brojna imanja po Ugarskoj, a najviše po Sremu. U to vreme pada i najintenzivnije naseljavanje Srba po Sremu, a taj proces se nastavio i za vlade despota Đurđa Brankovića i Vuka Grgurevića. Sa despotom Vukom počinje i plejada tzv. sremskih Brankovića kada je nekoliko članova ove kuće ponelo titulu despota s kojom su išli i feudi u Sremu.

Iako se u pismenim dokumentima većina fruškogorskih manastira pominje tek od XVI veka, verovatno je da su stariji. Poznato je da je despot Đurađ Branković od Pape dobio dozvolu da u Ugarskoj podigne 9 manastira za tzv. „grčke kaluđere“. Upravo vladavina sremskih Brankovića je vreme kada se po Fruškoj gori najviše grade srpski manastiri. I same legende ih uglavnom vezuju za sremske Brankoviće, mada ima i onih za koje narodno predanje smatra da ih je podigao „sremski kralj“ Dragutin Nemanjić.

Monahinja u Manastiru Beočin by Borkodinus

Sama loza Brankovića jača sa Vukom Brankovićem, koji je oženio Maru, kći Lazara Hrebeljanovića, sa kojim je i pošao u Kosovski boj. Njihov sin Đurađ i Jerina Kantakuzen intenzivno su radili na gradnji Smedereva. Đurađ je iz dva braka imao sedmoro dece. Jedan od njih je i Grgur, čiji je vanbračni sin Vuk Grgurević (tzv. Zmaj Ognjeni Vuk). Drugi sin Đurađa Brankovića – Stefan, oženio je Angelinu i sa njom dobio sinove Đorđa (jeromonah Maksim) i Jovana, koji su direktno vezani za Srem i fruškogorske manastire, od kojih se naročito ističe Krušedol.

Loza Brankovića se nažalost ugasila tokom XVI veka. Otprilike istovremeno, turski sultan Sulejman Veličanstveni opseda Beograd i Šabac, pa započinje gradnju mosta preko Save. Tada je započelo i strahovito pustošenje po Sremu. Nakon Mohačke bitke čitav Srem potpada pod tursku vlast.

U odsustvu bilo kakve države, Fruškogorski manastiri su jedini domaći politički i ideološki činilac integracije srpskog pravoslavnog življa. Crkva je igrala ozbiljnu ulogu u dve suprotstavljene države, Turskoj i Austriji. Tako su crkvene starešine na neki način zamenile stare despote.

Usled velikog priliva srpskog življa nakon Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem osnažena je i crkva, pa je tako obnovljeno oko 30 manastira od južnog Banata do Temišvara i Arada. U jednom istorijskom trenutku mošti kneza Lazara našle su se u Vrdniku, a 1705. mošti cara Uroša u Jasku i tako su u fruškogorskim manastirima boravile mošti svih nosilaca državnog legitimiteta, počev od Nemanjića, preko Lazarevića do Brankovića.

U vremenima kada je identitet srpskog naroda bio ozbiljno ugrožen, nakon ukidanja Pećke Patrijaršije 1766, Srem sa fruškogorskim manastirima postaje centar kulture, pismenosti i nacionalnog identiteta, sve zahvaljujući zaostavštinu despota iz Loze Brankovića.

Vinom do ljubavi ili ljubavlju do vina

Pri kraju duge, snežne i poprilično hladne zime, promrzle kosti izdržavaju jedino u nadi da će proleće stići nešto “pre roka”, da će konačno granuti sunce i doneti novu vedrinu. U iščekivanju ovog trenutka, svoje vreme možemo prekratiti, a svoje misli od hladnoće odvratiti, samo zahvaljujući praznicima, vedrim i zanimljivim manifestacijama, koje nas iščekuju u februaru mesecu.

Februar nam donosi proslave ljubavi i vina, ali je najbolje kada se ta dva spoje. Tako svoje nade možemo položiti u svetog Valentina – zaštitnika zaljubljenih - i svetog Trifuna – zaštitnika vinara. Na dan 14. februara, koji ove godine pada baš u nedelju, poklopili su se svi najpovoljniji uslovi za romantično uživanje. Bilo da Vam je glavni povod vino, ljubav, ljubav prema vinu ili vino u ljubavi, ne propustite da iskoristite ovu nedelju i dozvolite Valentinu i Trifunu da Vas svaki svojom “nadležnošću” zabavi i zagreje.

Ukoliko niste poklonik vina, a trenutno Vam ni ljubav ne predstavlja glavnu preokupaciju, preostaju Vam kobasicijade i slaninijade, koje u baš u ferbuaru uzimaju pun mah. U svakom slučaju, zagrejte se i zabavite - baš u inat dugoj zimi!

Hristovo rođenje za hrišćane veliki je preokret. To je dan rođenja osnivača njihove vere, začetak hrišćanske ere. U spomen Hristovom rođenju još u vreme apostola ustanovljen je praznik Božić ili mali Bog. Istina je, da je tačan datum Hristovog rođenja nepoznat, a da je tek u 4. veku ustanovljen 25. decembar po Julijanskom i 7. januar po Gregorijanskom kalendaru, a datum je izabran sa namerom da bi se potisnuo rimski praznik slavljenja sunca. Bogatstvo Božića ogleda se i u bogatstvu običaja vezanih za ovaj praznik. Počev od polaganja Badnjaka, prekrivanja doma slamom, kvocanja i pijukanja ukućana, preko zanimljive trepeze sa česnicom, pečenicom, čekanjem položenika, pa sve do prastarih verovanja, poslovica, gatanja i izreka…

Badnjak u srpskoj tradiciji nosi izuzetan značaj. Veruje se da je vezan za staroslovensko božanstvo, koga su se Srbi odrekli primivši hrišćanstvo, ali običaji vezani za proslavu boga Badnje ostali su održani do dan danas. Crkva je iskoristila privrženost naroda ovom Bogu i Badnjaku dodelila novu ulogu. Badnjak je postao simbol sloge i topline, oko koga se narod okuplja i greje.

Puno sloge i topline želimo Vam i u Vašem domu…

Dragi čitaoci,

Hristos se rodi!

Srećan Božić želi Vam,

www.samsvojvodic.com

Srećne Božićne i Novogodišnje praznike

Срећне Новогодишње и Божићне празнике

Kellemes Karácsonyi ünnepeket és boldog Új Esztendőt

Merry Christmas and a Happy New Year

Frohe Weihnachten und glückliches Neujahr

želi Vam Vaš

www.samsvojvodic.com

Ikona Svetog Nikole - Pećka Patrijaršija

Sveti Nikola rođen je oko 270. godine u maloazijskoj provinciji Likiji. Ime Nikolaj – pobeditelj naroda – dobio je prilikom krštenja. Tokom svih vekova ostao je oličenje milosrđa, što ima svoj začetak u činjenici da je svoje porodično imanje prodao nakon smrti roditelja, a stečeni novac podelio siromašnima. U svoj svojoj skromnosti odlučio je da se povuče u samoću i tako, kao pustinjak, dočeka smrt. Međutim, glas Gospodnji mu je poručio da se vrati među narod. Postao je arhiepiskop grada Mira u Likiji, današnjoj Turskoj. U vreme progona Hrišćana pod rimskim carevima Dioklecijanom i Maksimilijanom, hapšen je i zatvaran u tamnicu, ali se svoje vere nije odricao. Prisustvovao je Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji.

Još za života smatran je za svetitelja, jer se isticao svojim dobročinstvom. Preminuo je od bolesti u dubokoj starosti 6./19. decembra 343. godine. Njegove mošti se danas nalaze u italijanskoj luci Bari, gde su stigle 9. maja 1087.

U Hrišćanstvu preovladava mišljenje da su mošti Svetog Nikole lekovite, da iz njih izbija čudotvorno miro, od kojeg se slepima vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.Takođe ga smatraju zaštitnikom moreplovaca, pa se i dan danas uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put.

Sveti Nikola je danas poistovećen sa Deda Mrazom. Deda Mraza na engleskom zovu Santa Klaus, što je skraćeno od Santa Nikolaus ili Sveti Nikola. Veliki uticaj na ovo poistovećivanje imala je i komercijalizacija samog praznika. S obzirom da iz Nemačke, Holandije i Belgije potiče običaj darivanja poslušne dece, ovaj običaj se odomaćio u celokupnom hrišćanskom svetu. Današnju sliku Deda Mraza ili Svetog Nikole možemo zahvaliti markentinškom potezu kompanije Coca Cola, koji su prvi počeli da ga promovišu kao dobroćudnog dekicu u crvenom odelu, koji u letećim sankama, vučen od strane svojih irvasa, raznosi poklone dobroj deci širom planete.

U čitavom Hrišćanstvu Svetog Nikolu poštuju kao svetitelja i čudotvorca. Smatra se zaštitnikom moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata. Takođe, Sveti Nikola je u Srbiji najčešća slava.

Srećnu slavu i nastupajuće praznike želi Vam

www.samsvojvodic.com

U našoj ravnici smo na vetar već dobro navikli. Ponekad nas iznervira, poremeti neki red i redosled u našim glavama, ali je u suštini skoro uvek prisutan i neizbežan. Vojvodina se, kažu, nalazi u zoni zapadnih vetrova. Takođe kažu da je ovaj energetski potencijal veći od svetskog proseka. U Banatu, vetar duva 270 dana u godini, u Bačkoj najmanje 200. U Vojvodini su isprva Turci počeli graditi vodenice. Međutim reke su ovde spore i trome, pa su se vrlo brzo - još sredinom 17. veka - ugledali na Holandiju i okrenuli se vetrenjačama za mlevenje žita. Postoji podatak da ih je u 18. veku bilo oko 300. Pod uslovom da nas je istraživačka sreća poslužila i da smo došli do tačnog broja vetrenjača, danas ih u Vojvodini ima svega devet. Svaka krije neku svoju priču.

Izvor: www.curug.rs

Vetrenjača u Čurugu

U periodu između dva svetska rata, na području Čuruga okretalo se sedam vetrenjača. Većina njih podignuta je nakon 1905. Ipak, vetrenjača Radivoja Stojšina, odmilja nazvana Rođina, održala se najduže u funkciji. Radila je sve do 1978. Zanimljiva je i predistorija ove vetrenjače-putnice. Izgrađena je u Mađarskoj još davne 1843. godine, pa ju je neki Čuružanin kupio 1843. Njen mehanizam je iz Mađarske prenet na splavu Tisom do Čuruga. U vlasništvu porodice Stojšin bila je od 1913. Ona danas više nema krila, ali su sačuvani mlinski mehanizam i mlinski kameni.

Izvor: www.zrenjanin.org.rs

Vetrenjača u Melencima

Takozvana Bošnjakova vetrenjača se nalazi na izlazu iz sela Melenci u pravcu Kikinde, na oko 20 km od Zrenjanina. Izgrađena je 1891, i druga je sačuvana autentična vetrenjača u Banatu, pored već pomenute Čuruške.

Izvor: www.samsvojvodic.com

Izvor: Markov Igor

Vetrenjača u selu Obornjača – opština Ada

Naselje Obornjača broji 350-400 stanovnika. Ovo seoce kao da je zastalo u vremenu, a zahvaljujući svojoj odsečenosti od sveta. Do njega se stiže putem koji se izdvaja kada iz Ade krenete prema Senti. U ovom salašarskom naselju na rečici Čik, smestila se vetrenjača stara stotinjak godina. Restaurirana je 2006. Trenutno se u vetrenjači nalazi mala etno-zbirka raznih alata i predmeta iz svakodnevnog života starih Vojvođana.

Izvor: Rade Unčanin

Vetrenjača Vladimira Stepanova

Ravno Selo kod Vrbasa

Pokraj rečice Jegričke u Ravnom Selu, na otprilike pola puta između Vrbasa i Despotova, po svemu poseban gospon Stepanov, smestio je svoju oazu mira. Ovu vetrenjaču možemo prvo da zahvalimo Vladimiru i njegovom boravku u Holandiji, odakle je došao sa idejom da izgradi svoju vetrenjaču, po ugledu na ondašnje. Kada je počinjao, 1993. na ovom mestu se nalazila divlja deponija. Zahvaljujući želji i upornosti, iznikla je tu ova vetrenjača, ukrašena predivnom botaničkom baštom. Vladimir za sebe kaže da je najviše pogrešio kada je dozvolio da ga ubede, da u njegovoj vetrenjači otvori restoran sa tamburaškom muzikom. Nakon dve godine ugostiteljskog života shvatio je da je dosta,i vratio se svojoj prvoj i pravoj ljubavi – slikarstvu. Danas je u vetrenjači njegov atelje. Vetrenjača je u njegovom privatnom posedu i nije otvorena za posetioce.

Izvor: www.zrenjanin.org.rs

Izvor: Boban

Motel Vetrenjača Vršac

Beogradski put bb.

26300 Vršac

www.vetrenjaca.co.rs

U Vršcu, jednom od najstarijih banatskih gradova, vetrenjača je pretvorena u ugostiteljski objekat, koji „na prvi pogled pleni dušu i odiše šarmom banatske ravnice“. Na samom ulasku u Vršac, gledano iz pravca Beograda, smestio se motel Vetrenjača, koji svojim gostima nudi komfor, ugodan ambijent, ukusnu hranu i naravno, fantastastično vino.

Izvor: www.vetrenjaca.rs

Restoran Vetrenjača Pančevo

Trg mučenika bb

Tamiški kej

26 000 Pančevo

www.vetrenjaca.rs

Restoran vetrenjača ukrašava obalu Tamiša i Pančevački kej. Luksuzni restoran domaće kuhinje smestio se u atraktivnom ambijentu i svojim posetiocima nudi uživanje za sva čula.

Izvor: google images

]]> http://www.samsvojvodic.com/vetar-nas-nasusni/feed/