Sam Svoj Vodic

Pančevačko pivo za Parisko zlato

bogdanka — Sat, 10 Jul 2010 09:41:32 +0000

Đorđe Vajfert - Rad Uroša Predića

Nastalo još u praistoriji, pivo je materijalni dokaz tvrdnje američkog pesnika Džona Čardija da “fermentacija i civilizacija ne mogu da se razdvoje”. Prvo pivo proizvodili su drevni Egipćani i narodi u Mesopotamiji, a danas gotovo da nema dela sveta gde ovaj napitak nije najpopularnije piće.

Prva pivara u Srbiji nastala je 1722. godine u Pančevu i predstavlja najstariju pivnicu na Balkanu. Njen vlasnik bio je Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna. U austro-turskom ratu 1737. godine pivara je teško oštećena, ali je nastavila s radom i imala kapacitet od 3.300 kofa piva. Sredinom 19. veka pivaru je kupila porodica Vajfert. Ova porodica ostaje većinski vlasnik pivare sve do kraja Drugog svetskog rata, povećavajući kapacitet na 40.000 hektolitara piva godišnje, i to za ono vreme najsavremenijom tehnologijom proizvodnje. Zgrada stare pivare, koja je od 1948. godine proglašena za spomenik kulture, a 1991. za kulturno dobro velikog značaja, stradala je u požaru pre pet godina.

Računa se da je prava industrijska proizvodnja piva počela 1872. godine, kada je pančevački industrijalac Đorđe Vajfert, za koga se kaže da je poreklom Nemac a dušom Srbin, izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada zvanom Smutekovac, kasnije Mostar. I sve dotadašnje pivare u Beogradu i u Srbiji bile su manuelne i sa manjim kapacitetima, tako da je nova Vajfertova pivara, veoma moderna za svoje vreme, imala veliki značaj za razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Za to ne treba veći dokaz od zlatne medalje za kvalitet piva na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. i 1900. godine.

Budući da je bila takoreći na samoj obali reke Save, Vajfertova pivara bila je laka meta austrijskih topova za vreme Prvog svetskog rata, ali je njen vlasnik kasnije lepo iskoristio ratnu odštetu da obnovi i čak proširi pogone u kojima je dvadesetih godina moglo da se proizvede godišnje i do 120.000 hektolitara piva.

Pivara

Godine 1921. Đorđe Vajfert transformiše svoju pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom Prva srpska parna pivara „Đorđe Vajfert AD“ sa kapitalom od 20.000.000 dinara. Umesto gotovog novca, uneo je u Društvo svoju pivaru i fabriku slada u Beogradu, zajedno sa zemljištem, zgradama, mašinama i stovarištima širom Srbije. Pored Vajferta, glavni akcionari bili su dr Ferdinand Gramberg, Ferdinand Mejer, dr Voja Veljković, Ljuba Liješanin i mnogi drugi.

– Đorđe Vajfert ostaće zapisan u hronici Beogradske industrije piva kao pionir prave, za ono vreme najmodernije, industrijske proizvodnje piva. Svoje poslovanje započeo je skromno, pomažući ocu, a umro je 12. januara 1937. godine kao jedan od najbogatijih, ako ne i najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najvećih industrijalaca u tadašnjoj Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata Vajfertova pivara nacionalizovana je pod nazivom “7. juli” – priča Radmila Lazarević, direktor marketinga BIP-a.

Izvor: R. Tamindžić | Blic

Da li ste znali…

bogdanka — Mon, 05 Jul 2010 11:37:27 +0000

… da se u mestu Pećinci u Sremu nalazi jedini muzej posvećen hlebu u ovom delu Evrope. Osnivač ove zbirke predmeta vezanih za pravljenje hleba je Slobodan Jeremić, rodom iz Mačve, ali je poznatiji kao deda Jeremija. Zbirka broji oko 2.000 eksponata, a posvećena je Svetom ocu Nikoli.

Beg kao lek

bogdanka — Fri, 02 Jul 2010 11:05:11 +0000

Nakon svih (ne)vremenskih peripetija, stigao je jul. Svakog leta, kao po komandi, sa svih strana stižu nam upozorenja, čega sve treba da se čuvamo kada sunce upekne. „Nemojte izlaziti po letnjoj žegi“… „Nanesite debeo sloj kreme za sunčanje“… “Ne palite klima-uređaje – šteti odbrambenoj sposobnosti organizma“…

U gradskoj sredini, ovakva upozorenja zvuče legitimno. Ipak, da li zaista želite da provedete predivan sunčan julski dan u gradskom stanu, bez klime?!?!

Poslušajte savet „što će Vam čiča dati“. Obucite se lagano, namažite se kremom za sunčanje, stavite poveći šešir i sunčane naočare i zaputite se bilo kuda… Zaista, bilo kuda van gradske vreve i gužve, jer Vas širom Vojvodine očekuje bogatstvo sadržaja. Od muzike, preko kulture, sportskih i etno manifestacija, pa sve do fantastičnih gastronomskih priredbi, ribljih čorbi i zlatnih kotlića na obalama reka. Blizu je, ne košta puno, a pruža Vam priliku da se opustite, okrepite i dooobro nauživate!

Čorba od tikvica

bogdanka — Fri, 02 Jul 2010 10:48:15 +0000

Potrebni sastojci:

· ½ kg mladih tikvica

· 1 veza peršuna

· 200 ml kisele pavlake

· so, biber

Način pripreme:

Tikvice očistiti od semena, iseći na kockice i skuvati u posoljenoj vodi. Pred kraj kuvanja dodati seckani peršun i pobiberiti po ukusu. Čorbu skinuti sa šporeta i ispasirati u blenderu, pa vratiti u šerpu i umešati kiselu pavlaku.

Prijatno!

Rolat sa pekmezom od kajsija

bogdanka — Fri, 02 Jul 2010 10:39:27 +0000

Potrebni sastojci:

· 3 jajeta

· 6 kašika vruće vode

· 150 gr šećera

· 1 kesica vanilin šećera

· 100 gr brašna

· 1 kašičica praška za pecivo

· 300 gr pekmeza od kajsija

Način pripreme:

Penasto umutiti jaja i vruću vodu, pa dodati šećer i vanilin šećer. Brašno pomešati sa praškom za pecivo, pa dodati u smesu sa jajima i vodom. Sve dobro izmešati, pa presuti u pleh obložen papirom za pečenje. Peći petnaestak minuta i izvaditi iz rerne. Biskvit iz pleha prevrnuti na kuhinjsku krpu dobro posutu kristal šećerom. Testo premazati pekmezom od kajsija i uviti u rolat. Rolat se može presuti šećerom u prahu ili preliti otopljenom čokoladom za kuvanje.

Prijatno!

Da li ste znali…

bogdanka — Mon, 21 Jun 2010 10:30:10 +0000

… da su se sredinom 19. veka kod nas igračke pravile samo po porudžbini, a jedina registrovana radionica za proizvodnju i prodaju igračaka bila je „Homa“ u Bečkereku (Zrenjanin). Vlasnik Kalaman Homa nudio je kupcima širok asortiman – od nameštaja i kućica za lutke, preko kolica, sve do dvoraca. U listu „Banaćanin“ Adam Hajnali 1893. godine objavljuje da je u Velikom Bečkereku, odmah do Narodne gostione, otvorio bogat bazar dečjih igračaka „Kod čarobne lutke“.

Novosadsko “šorloptanje”

bogdanka — Mon, 14 Jun 2010 08:02:47 +0000

Povodom jučerašnje utakmice Srbija-Gana na svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoj Africi, na novosadskom kupalištu “Štrand” okupilo se puno ljubitelja fudbala, ali i zainteresovanih radoznalaca da isprate naš nacionalni tim na njihovoj prvoj utakmici na svetskom prvenstvu. Koncentrisani na utakmicu, pretpostavljamo da nisu puno razmišljali o korenima fudbala u sopstvenom gradu!

Kada su pre nešto više od 100 godina prve fudbalske lopte stigle u Novi Sad, niko nije mogao da pretpostavi da će „šorloptanje“, kako su Novosađani nazivali fudbal, postati najpopularniji sport u gradu. Između dva svetska rata postojao je jak rivalitet između NAK-a i Vojvodine, pa se znalo u koje kafane smeju da uđu žuti, u koje crveno-beli, a zabeleženo je da su i svadbe propadale, ako bi mlada i mladoženja dolazili iz porodica koje su navijale za različite timove.

Prema istorijskim izvorima, prvu fudbalsku loptu u grad su 1902. godine doneli Eugen Šozberger i Janko Travanj pošto su je u Pragu kupili za tri krune i šezdeset filera. Te godine srpski studenti iz Praga su osnovali i prvi klub, ali je on brzo ugašen, a to su, takođe bezuspešno, pokušali i đaci Velike srpske pravoslavne gimnazije.

- Prvi fudbalski klub koji je opstao, osnovan je 1909. godine kao UTK ili Društvo novosadskih gimnastičara, a godinu dana kasnije osnovan je i NAK, odnosno Novosadski atletski klub. Sve ove klubove, navode hroničari, osnivali su Mađari, ali su, kako pokazuju izveštaji sa utakmica, u njima igrali i Srbi – priča sportski novinar Milorad Gavrilović.

Ove zanimljivosti naš su mali doprinos opštoj fudbalskoj groznici.

ADA – ušuškana lepota

bogdanka — Fri, 11 Jun 2010 09:29:11 +0000

Grb opštine Ada

Po sred prelepe nam Vojvodine, uljuljkana na desnoj obali reke Tise, nalazi se Ada, malo mesto, koje odiše Bačkim duhom, pleni svojim mirom i staloženošću. Ovo mestašce se prvi put spominje u 17. veku, dok 1836. godine od Austro-Ugarske Monarhije dobija status grada sa pravom održavanja mesnog vašara, kao i sopstveni grb. Ada je oduvek bila poznata po razvijenom zanatstvu, naročito u obradi metala i tekstila, te i dan danas, uprkos nedaćama modernog vremena, ostaje verna svom privrednom nasleđu.

Centrom grada dominira zgrada opštine i zdanje katoličke crkve Svetog trojstva, prepoznatljivo po šupljoj krovnoj kontrukciji, karakterističnoj za stil mađarske secesije. Samo nekoliko stotina metara dalje nalazi se velelepna pravoslavna crkva – Hram Vaznesenja Gospodnjeg, nekada jedina u Vojvodini izgrađena u moravsko-vizantijskom stilu, inače verna kopija crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Naročito u letnje doba, Ada je veoma lepo mesto za organizovanje izleta. Ne samo zbog blizine i prelepe plaže na samoj Tisi, niti zbog odlično uređenih sportskih terena za fudbal, košarku i tenis, već naročito zbog predivno uređenog kompleksa bazena. Gotovo je nepoznato da se u Adi nalaze i brojna lovišta, hipodrom sa ergelom konja, izvor termalne vode, ali i biseri evropske arhitekture.

Kompleks bazena "Adica"

Adica…

… je kompleks od tri bazena na otvorenom različitih veličina: od olimpijskog bazena za iskusne plivače sa skakaonicama, preko bazena srednje dubine, koji naročito godi starijim osobama, pa sve do malog bazena, namenjenog za razonodu najmlađih. Bazeni se nalaze u sklopu parka, udaljenom otprilike 1 km od samog centra Ade. Naročito oduševljava uređen zeleni prostor, u kojem se ovi bazeni nalaze, te su odlično mesto za odmor i razonodu svih generacija. Ovaj kompleks za letnje osveženje, odmor i razonodu, upotpunjuje i mali zoo vrt, kome se, naravno, mališani najviše raduju. Građani s ponosom gaje tradiciju darivanja, te nema nijednog uglednog Ađanina koji “Adici” nije poklonio neko retko drvo, biljku ili dao doprinos zamašnoj kolekciji minerala i kamenja sa svih strana sveta, a koja je izložena na samom ulazu.

Katolička crkva

Jednom godišnje, kroz Adu prolazi velika rečna regata za čije potrebe je izgrađena marina za čamce i manje jahte. Uz Tisu, u obližnjoj šumi, nalazi se i kamp naselje u kome boravi na stotine kampera iz zemlje i inostranstva. Za one koji više naginju aktivnijem odmoru, Ada nudi mogućnost lova i sportskog ribolova. Lovišta srna, divljih zečeva i fazana izuzetno su cenjena među domaćim i lovcima iz Mađarske, Kanade i Italije.

Naročito u letnjem periodu, posetioce u Adu privlači i niz zanimljivih manifestacija. Žetelački dani održavaju se u sklopu proslave dana opštine. Pored žetelačkog bala, zanimljiva su i razna takmičenja u košenju i vršenju žita, koja se obavljaju na tradicionalan način. Ove dešavanja prate i takmičenja u mešenju raznih vrsta hlebova i pekarskih proizvoda.

Pravoslavna crkva

Još jedna zanimljiva manifestacija može poslužiti kao povod da se obiđe ova varošica. Susret ljubitelja motorcikala organizuje klub “Cobra” iz Ade. Ovom prilikom se okupljaju i takmiče vlasnici i ljubitelji “ljutih mašina” iz zemlje i inostranstva, a manifestaciju prati i niz zanivljivih kulturnih, kulinarskih i muzičkih programa.

Takođe, opština Ada se može pohvaliti i da je rodno mesto Sarvaš Gabora, jednog od najznačajnijih lingvista mađarskog jezika, ali i rodno mesto Novaka Radonića, značajnog predstavnika slikarstva srpskog romantizma u 19. veku.

Da li ste znali…

bogdanka — Mon, 07 Jun 2010 11:53:59 +0000

… da u specijalnom rezervatu prirode “Zasavica” na granici Srema i Mačve već dve decenije postoji jedina farma muznih magarica na Balkanu.

Krem čorba od paškanata

bogdanka — Mon, 07 Jun 2010 09:03:50 +0000

Potrebni sastojci:

· 2 kašike maslaca

· 2 glavice crnog luka

· 1,5 šolja paškanata

· 1 krompir srednje veličine

· 4 šolje pileće supe

· 1 kašičica mlevenog bibera

· 2 kašike iseckanog svežeg peršuna

Način pripreme:

U većem loncu rastopiti maslac, pa dodati iseckan crni luk, paškanat i krompir. Ovu smesu blago propržiti na umerenoj temperaturi. U smesu zatim dodati pileću supu i biber, te zagrejati da smesa proključa. Nakon ključanja, smanjiti temperaturu i čorbu kuvati još 20ak minuta dok povrće potpuno ne omekša. Na kraju, čorbu ispasirati u blenderu, pa je vratiti u šerpu i na ringlu, te ponovo zagrejati. Na kraju umešati seckani svež peršun i služiti.

Prijatno!