Na Ivanjdan ili Ivandan, sedmog jula, Srpska pravoslavna crkva i vernici, obeležavaju rođenje svetog Jovana Preteče. Sveti Jovan Krstitelj se u hrišćanstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja, a ujedno on je i jedini koji ga je video. Sveti Jovan je poznat kao Jovan Preteča, jer je došao pre Hrista, Krstitelj zato što je, pored drugih, krstio Hrista.
O Ivanjdanu se pletu venci da bi se pokazalo da je priroda, u razvoju, došla do zenita. U vence ivanjskog cveća stavlja se i beli luk da kuću čuva od groma. Devojke, kroz taj venac, gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. U narodu se veruje da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce, od straha, tri puta ustavi tog dana. Sveti Jovan je zaštitnik kumstva i pobratimstva, pa tako u narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu” stoga što se Jovan Kristitelj smatra uzorom karakternosti i poštenja. 
Sveti Jovan Krstitelj
Rođen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun/ 7. jul, Ivandan). Svoje detinjstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja. Budući svesni velikog zadatka, koji je predstojao njihovom detetu, da bude preteča Mesijin, oni su dali zavet Bogu: da će im sin celog života živeti asketski. Tako je Sv. Jovan živeo u judejskoj pustinji, gde je postio hraneći se isključivo medom od divljih pčela i biljkama. Pozivao je ljude da se pokaju, jer se približilo carstvo nebesko. Mnogo naroda je dolazilo da ga sluša, i kada bi čuli šta on govori, bilo bi im žao što su Boga vređali i kajali su se. Pokajnike bi sveti Jovan krstio u reci Jordan.
Videvši Isusa, potopi ga u reku i krsti. A u trenutku, u kome je Isus po izvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba – simbola čistote, bezazlenosti i svetosti – lebdeo je nad Njim. Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).
Sveti Jovan Preteča završio je svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, koja je svojim plesom začarala Iroda, a ovaj je zauzvrat morao da joj ispuni svaku želju. Pod majčinim uticajem zatražila je Salome glavu Jovanovu, zbog prekora koji je on upućivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inače brata njenog muža Filipa, dok je još bio živ. Dan smrti Svetog Jovana obeležava se praznikom Usekovanje (29. avgust/ 11. septembar), na taj praznik hrišćani poste bez obzira u koji dan pada.
Među ličnostima jevanđeoskim, koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja uvek zauzima sasvim posebno mesto. Smatra se da je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom.
Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito po tome, što je imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena označavajući rodnu i obilnu godinu, a ponekad i zgrčena najavljujući loš rod i glad.
U narodu se veruje da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce, od straha, tri puta ustavi tog dana. Sveti Jovan je zaštitnik kumstva i pobratimstva a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan, pa tako u narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu” stoga što se Jovan Kristitelj smatra uzorom karakternosti i poštenja.
Na ikonama, sveti Jovan je predstavljen kako krštava Isusa u Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje nebo dok u levoj drži dugi štap s krstom na vrhu, preko koga stoji traka sa rečima “Pokajte se jer se bliži carstvo nebesko”.
Serbian
English
German