Monika Seleš

Sa Limana na krov sveta

Monika Seleš je rođena u Novom Sadu 2. decembra 1973. godine. Mama Ester i tata Karolj su imali već jedno dete, osam godina starijeg Zoltana koji je od malih nogu pokazivao interes i talenat za tenis, pa je bilo prirodno što je i mala Monika počela još od malih nogu da se druži sa reketom i lopticom. Zid svoje zgrade na novosadskom naselju Liman je zamenila za teniske terene sa 6 godina kada je počela aktivno da trenira, ali je zbog sitne građe držala reket sa dve ruke ne sluteći da će joj taj dvoručni forhend (da nije bilo servisa ne bi se znalo da je levoruka) biti zaštitini znak do kraja karijere. Pobeđivala je po nekoliko godina starije devojke i svi su znali da je u pitanju neviđeni talenat, gostovala je u legendarnoj emisiji Fore i fazoni, a Đorđe Balašević joj je posvetio pesmu:

Karijera je tekla kao u bajci. Sa devet je osvojila svoj prvi turnir iako nije baš razumela sistem bodovanja, sa jedanaest je članica TK Novi Sad osvojila čuveni juniorski turnir Oranž boul, sa trinaest se preselila u tenisku akademiju Nika Bolitijerija, sa četrnaest odigrala svoj prvi profesionalni turnir gde je izgubila od čuvene Kris Evert, a već drugi turnir osvaja pobedivši upravo Evertovu u finalu, već na prvom Rolan Garosu ulazi u polufinale gde gubi od Graf, a iduće godine joj se revanšira i sa 16,5 godina postaje najmlađa pobednica ovog prestižnog turnira. Sa nepunih 17,5 godina, 11. marta 1991. godine postaje svetski broj 1 i na toj poziciji se zadržava preko 178 sedmica. U toku karijere je osvojila 53 turnira, 9 Grend slemova, tri FED kupa, Hopman kup, olimpijsku medalju… Za sve uspehe je nagrađena prijemom u tenisku kuću slavnih.

Samo ona i njoj najbliži znaju koliko je odricanja, znoja i treninga je bilo potrebno da se stigne do vrha. Kao mali tata karikaturista je crtao Toma i Džerija da bi animirao malu Moniku, u akademiji Bolitijeri su je učili da igra po teniskim knjigama, a ne onako kako je ona znala, pa su i raskinuli saradnju. Ipak, u periodu od 1991. do 1993. je ostvarila nezapamćenu dominaciju kada je osvajala turnire kao od šale, od 34 turnira je osvojila 22, a samo na jednom nije stigla do finala, a na najvećim, Grend slem turnirima je od 56 mečeva samo jedan završila porazom, zahvaljujući sjajnom forhendu, bekhendu, kretanju, ali možda ponajpre psihičkoj snazi jer je najvažnije poene igrala najbolje za šta zahvaljuje svom bratu koji ju je naučio da je svaki poen važan. I ko zna koliko bi trajala dominacija i koji bi sve rekordi bili oboreni da se nije desio Hamburg, 30. aprila 1993. kad je Monika imala samo 19,5 godina, ali je to ipak nije sprečilo da postane najveća sportistkinja svih vremena sa naših prostora.

Autor: Dejan Ilić