Mileva u mladosti
Čudna je sudbina malene žene, koja je svojim umom prokrčila sebi put na najviše obrazovne ustanove svoga vremena, tada rezervisane skoro isključivo za muškarce. Mileva Marić Ajnštajn do pre 23 godine nije bila ništa više od fusnote u obimnim biografijama svoga supruga.
Svet je po prvi put postao svestan njenog doprinosa nauci tek 1987. godine, kada su prvi put objavljena Ajnštajnova privatna pisma, koja su konačno uperila svetlo ka ženi, koja je delila dar za nauku i ambiciju svoga supruga. Međutim, kao i njihov život, tako i intelektualni rad Mileve i Alberta, bio je isprepleten do najfinijih niti, da do današnjeg dana nije moguće razlučiti, koje ideje potiču od koga. Nažalost, ova činjenica često biva zloupotrebljena u korist Alberta Ajnštajna. Možda će slavni Ajnštajn morati da zahvali svoj uspeh svojoj prvoj supruzi i da konačno podeli svoju svetsku slavu?
Zgrada starog Instituta za Fiziku u Cirihu
Danas, kako se raštrkani delovi slagalice Milevinog života ponovo sklapaju u celinu, na površinu istupa slika mlade žene, koja je svojim intelektualnim mogućnostima iskakala iz svih društvenih normi tadašnjeg građanskog društva. Mileva je jednostavno rođena pogrešnog pola, u pogrešno vreme, da bi njen rad bio adekvatno priznat i vrednovan za života.
Mileva je rođena u Titelu, 1875. godine, kao najstarije od troje dece Miloša Marića i Marije Ružić – Marić. Prilikom porođaja iščašen joj je kuk, pa je zbog ove povrede čitavog života šepala. Kada je napunila 15 godina, njen otac je dobio posebnu dozvolu, da svoju ćerku upiše u srednju školu. Ova posebna dozvola bila joj je neophodna da bi postala prvi ženski đak u školi. Svoje obrazovanje nastavila je na Univerzitetu u Cirihu, s obzirom da je Cirih bio jedno od izuzetno retkih mesta u Evropi, koje je upisivalo ženske studente. Započela je sa studijama medicine, međutim, vrlo brzo se prebacila na Politehnički Fakultet, koji se kasnije proslavio pod imenom Švajcarski Federalni Institut za Tehnologiju. Imala je 21 godinu i kada se upisala bila je peti ženski student na fakultetu. Tu je upoznala i svog budućeg supruga; čoveka, koji će promeniti tok nauke i misli.
Kuća porodice Marić u Kisačkoj ulici u Novom Sadu
Albertova porodica nije bila oduševljena Milevom. Bila je prestara za njega, s obzirom da je četiri godine starija, zatim, previše je čitala knjiga za žensko, a bila je i Srpkinja, što Jevrejskoj porodici Ajnštajnovih nije odgovaralo. Međutim, kako je privrženost između Alberta i Mileve rasla, njena akademska karijera je lagano propadala. U leto 1900. pala je na finalnim ispitima. Počela je da radi kao asistent u laboratoriji, i da se priprema za ponovno polaganje ispita, kada je otkrila da je u drugom stanju. Albert je u to vreme otputovao iz Ciriha. Zaposlio se u mestu Šafhauzen, nekih 35km od Ciriha i trudio se da kontakte sa Milevom svede na minimum. U kući Marićevih u Novom Sadu rođena je devojčica po imenu Lizerl. Ne postoje podaci da ju je Ajnštajn ikada video. Navodno, devojčica je vrlo brzo umrla od šarlaha.
Nastaviće se…
