Mileva i Albert na početku braka
Albert i Mileva venčali su se u Bernu u gradskoj kući 6. januara 1903. Njoj je bilo 28, a njemu 24 godine. Brak je započeo bez njhovog prvog zajedničkog deteta, sa Albertovim radnim vremenom od šest dana u nedelji. Mileva je pokušala da se izbori sa gubitkom devojčice, sa propalom akademskom karijerom, te da sebe iznova pronađe u ulozi supruge. Taman pred drugu godišnjicu njihovog braka, Pjer i Marija Kiri osvojili su Nobelovu nagradu, što je Milevu sigurno podsetilo na lični neuspeh u nauci.
Međutim, stvari su makar nakratko počele da idu nabolje. Albert je dobio povišicu, rođen je njihov prvi zajednički sin, Hans Albert, a i na naučnom planu stvari su išle odličnim tokom, jer je Albert uz Milevinu pomoć objavio četiri naučna članka, koja su nagoveštavala njegov veliki uspeh.
Godina 1909. bila je prelazna za Ajnštajnove. Albert je dobio mesto profesora u Cirihu, ali je istovremeno počeo da kontaktira sa drugom ženom. Situacija u braku bila je napeta, zbog čega su se Mileva i Albert odlučili na putovanje. Drugi sin, Edvard, rođen je ubrzo potom, 1910. godine.
Mileva sa sinovima
Kada je Albert dobio stalno mesto na Univerzitetu Karl-Ferdinand, cela porodica se preselila u Prag. Međutim političke razmirice, koje su već u to vreme počinjale između nemačkih nacionalista i Čeha, uticale su na njihov povratak nazad u Cirih. Ponovo na starom radnom mestu na Univerzitetu, Albert dobija novog saradnika, Marsela Grosmana. Nije toliko Grosman, koliko je njegova rođaka Elza Lovental, uticala na tok Albertovog i Milevinog života. Zanimljivo je, koliko je brzo nakon ovog sudobonosnog poznanstva Albert uspostavio veze sa Berlinom, gde je Elza stanovala. Godine 1914. Albert postaje stalni član Pruske akademije nauka, a dobija i položaj stalnog profesora na Univerzitetu u Berlinu.
Njegovo insistiranje da se porodica preseli za Berlin za Milevu je bilo nepodnošljivo. Brak je postao do te mere nesnosan, da je Albert napravio listu pravila ponašanja za Milevu, naređujući joj npr. da mu se obraća, jedino nakon što joj se on prvi obrati. Mileva je spakovala kofere i u julu, malo pre izbijanja Prvog svetskog rata, sa dečacima se vratila za Cirih. Albert se uselio kod Elze i 1916. zatražio razvod.
Albert i Elza
Mileva se razbolela i u teškom emotivnom stanju provela nekoliko meseci u krevetu. Njena prijateljica Jelena Savić i sestra Zorka pritrčale su u pomoć, vodeći računa o Milevinim i Albertovim sinovima. Kada se konačno oporavila, Mileva je pristala na razvod braka. Jedan od uslova brakorazvodne parnice, bilo je i Albertovo prepisivanje novčane nadoknade od bilo koje buduće Nobelove nagrade na Milevino ime.
Pomračenje sunca 1919. godine potvrdilo je Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Albert je bio na vrhu akademske karijere, Mileva hronično bolesna raspuštenica, Hans Albert ogorčeni petnaestogodišnjak, a Edvard zbunjeni dečak od devet godina.
Nastaviće se…
