Mileva i Albert
Do svoje 45 godine Mileva je prebrodila gubitak ćerkice, razvod braka, ali i propast profesionalne karijere. Nešto novca joj je ostalo od samog razvoda, a zarađivala je izdavajući stan i podučavajući matematiku i muziku. Međutim, početkom 1920. porodica je pozvala u Novi Sad, jer njeni ostareli roditelji nisu mogli da izađu na kraj sa pogoršanjem mentalnog stanja njene sestre Zorke. Godina 1922. bila je crna za porodicu Marić: Zorka je pretrpela još jedan nervni slom, Milevin otac Miloš preminuo je od moždanog udara, a Mileva je bila prinuđena da svoju sestru i zvanično prijavi kao mentalno obolelu. A Albert je osvojio Nobelovu nagradu.
Novac od nagrade prećutno je dostavljen Milevi. Bila je to najniža suma ikad isplaćena u vidu ove nagrade. Preračunato, danas bi vredela otprilike 340.000 Američkih dolara. Mileva je ova sredstva uložila u nekretnine. Život je nakratko postao podnošljiv.
„Sve što sam stvorio i postigao, imam Milevi da zahvalim. Ona je moja genijalna inspiracija, moj anđeo čuvar od grešaka u životu i još više u nauci. Bez nje nikada ne bih započeo, niti završio svoj rad.“
Albert Milevinom ocu, oko 1905.
Milevina kuća u Huttenstrasse u Cirihu
Ubrzo nakon njenog 53 rođendana, ponovo se nadvilo sivilo nad Milevinim životom. Prvo, Eduardu je dijagnostifikovana šizofrenija. Albert je umakao antisemitskom pokretu nacističkog Berlina pobegavši sa Elzom u SAD. Ubrzo preminula je i Milevina majka, a tri godine kasnije Mileva se poslednji put vraća za Novi Sad da sahrani i sestru Zorku. Do 1939. Hans Albert je sa suprugom i dvoje dece takođe otišao za SAD, a u nekoliko meseci preminulo je i Milevino najmlađe unuče. Evropa je stajala na rubu rata.
Teška ekonomska situacija dovela je Milevu u nezavidan položaj, kada je bila prinuđena da proda dve od svoje tri kuće. Troškovi Eduardovog izdržavanja bilu su preveliki i Mileva se obratila Albertu za pomoć. Albert je preuzeo vlasništvo nad Milevinim stanom, ali se nakon osam godina odlučio na prodaju. Mileva i Eduard umalo nisu završili na ulici. Puka sreća ili birokratska zabuna spasla ih je ovakve sudbine, kada je novac namenjen Albertu za stan slučajno uplaćen na Milevino ime.
Albert je pobesneo! Pretio je da će izbaciti Eduarda iz svog testamenta, ukoliko mu novac od prodaje stana ne bude smesta vraćen. Međutim, Mileva je držala sva prava u Švajcarskoj, što joj je dozvolilo da zadrži novac.
Otkrivanje spomen-ploče Milevi Marić
U jednom od Eduardovih nasilnih napada, Mileva se srušila. Umrla je tri meseca kasnije u bolnici u Cirihu. Sahranjena je na Nordhajm groblju. Njena posmrtnica nigde nije nosila Albertovo ime. Njen grob je ostao neobeležen i ubrzo je zaboravljen.
Međutim, sudbina je htela da porodične uspomene ostanu zapisane. Frida, supruga Hansa Alberta, objavila je knjigu u kojoj citira porodična pisma Ajnštajnovih. Nakon brojnih prepreka Fridin rukopis je ugledao svetlost dana 1987. godine, a naučni svet je ponovo počeo da izgovara Milevino ime.
Zaboravljeni grob Mileve Marić na Ciriškom komunalnom groblju nedavno je obeležen spomen-pločom, kao i ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj. Potomci Mileve Marić Ajnštajn pokrenuli su inicijativu da se zemni ostaci čuvene naučnice prenesu iz Švajcarske, gde je sahranjena 1948. godine, na Almaško groblje u Novom Sadu, kako bi našla svoj mir u porodičnoj grobnici, kraj svojih roditelja, sestre i brata.
