Ove godine tradicionalna novosadska dečja manifestacija ZMAJEVE DEČJE IGRE biće svečano otvorena u sredu 3. juna, a trajaće do 7. juna. U skladu sa tradicijom, koja traje još od 1958. godine, manifestacija započinje u Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici. U Kamenici, naime, postoji kuća u kojoj je pesnik proveo poslednjih nekoliko godina života, a koja je pretvorena u Zmajev muzej. Nakon otvaranja, festival se seli na centralne ulice Novog Sada. Pozorište, literatura, muzičke predstave svake godine u junu okupe brojnu decu i dečje pisce, ali i glumce, muzičke i likovne umetnike i oživljavaju svojevrstan događaj posvećen najmlađima.
Najraznovrsniji i najobilniji srpski pesnik, Zmaj je ujedno i najpopularniji. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Građansko društvo je volelo njegov lak i pristupačan izražaj. Zbog te velike popularnosti stekao je glas najvećeg srpskog pesnika, ali mu kritika to nikada nije priznala, izuzev u samom početku.
Čika Jova Zmaj
Rođen je 24. novembra 1833. u Novom Sadu. Gimnaziju je učio u Novom Sadu i Požunu, a prava u Pešti, Pragu i Beču. Nakon završenih studija prava odlazi u Peštu za nadzornika zadužbine Tekelijanuma, gde istovremeno studira medicinu i izdaje satirični list „3. maj“, po kome je i ime dobio. Ime lista aludira na datum kada je po julijanskom kalendaru održana Majska skupština, pa je igrom reči Čika Jova dobio nadimak Zmaj.
Kad je završio medicinu, živi kao lekar u Novom Sadu, Beču, Beogradu, Zagrebu i drugim mestima. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti. Umro je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.
Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor. U Beču se takođe upoznao i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.
Nežan i dobar otac, čija su deca rano preminula, i uman čovek i veliki rodoljub koji zna vrednost podmlatka, on se, naročito poslednjih godina života, sav posvetio stvaranju poezije o deci i za decu. Taj deo njegove lirike je od osobitog značaja, jer je Zmaj ostao nenadmašni srpski dečji pesnik — „Čika Jova“. One imaju veliki moralni i poučni značaj; u njima su mnoge generacije prvi put počele da saznaju za ono što je istinito, dobro i lepo. Zmaj je imao naročita razumevanja za decu, umeo da se uživi u njihov način mišljenja i osećanja i da stvori poeziju koju deca razumeju i vole. To je didaktična, vaspitna poezija, ali i poezija koja ima umetničke vrednosti. U tim pesmama su dati realno i živopisno ne samo lepi već i ružni dečiji nagoni, ceo dečiji život. U njima deca poznaju sebe, proživljuju svoju intimnu ličnost, koja je dražesna, a i vrlo zagonetna. Snažno i reljefno, Zmaj je u kratkim i lakim lirskim pesmicama ovekovečio nekoliko dečijih tipova, kao „Pura Moca“, „Materina maza“, „Mali konjanik“ i druge. Kao pretežno intelektualan pesnik, Zmaj nije opevao u dečijem životu tragičnu stranu, već samo ono što razum može da zapazi spolja, što je komično. Kad se deca postave u te komične okvire, onda neminovno izazivaju bezazlen i vedar humor. Zato svi junaci Zmajeve dečije epopeje, zajedno sa domaćim životinjama, izazivaju osmejak i osveženje pri čitanju. (www.antikvarne-knjige.com)
Ala je lep ovaj svet!
Ala je lep Ovaj svet,
Onde potok, Ovde cvet;
Tamo njiva, Ovde sad,
Eno sunce, Evo hlad!
Tamo Dunav, Zlata pun,
Onde trava, Ovde žbun,
Slavuj pesmom ljulja lug.
Ja ga slušam I moj drug.
Zmajeve dečje igre su za mene bile i ostaće jedine igre u nas koje se ne igraju, nego čine predivan književni, kritičarsko poetski, sociološko-pedagoški, estetstko-ideološki, etički napor, da svet najmlađih dobije pravo i časno mesto u literaturi… (Miroslav Antić)
